Географски положај
Општина Угљевик се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске, на источним падинама планине Мајевице према Семберији. Градски дио Угљевика, гдје је и административни центар, смјештен је на двадесетом километру регионалног пута Бијељина - Тузла.

Већи дио општине има карактеристику планинског краја. Јужни и западни дио смјештен је на падинама планине Мајевице, а сјеверни и источни дио је низијски, према равној Семберији. Површина општине од 164 километра квадратна омеђена је на истоку и сјеверу са општином Бијељина, на западу са Лопарама, док су јој јужни сусједи општине Зворник и Теочак.

Висински интервал обухвата од 142 до 625 м надморске висине. Општина има доста добро развијену ријечну мрежу . То су углавном мањи водотоци чија се изворишта налазе у брдском подручју . Највећа ријека која протиче кроз Општину је Јања (Модран) која у подручју Општине прима неколико водотока од којих је највећи Мезграјица.

Становништво
Према последњим процјенама, на подручју општине живи око 17 хиљада становника, од чега у урбаниом дијелу 4 750 људи. Око 75 одсто становништва живи у селима.

Национална структра
Национална структура некада
До избијања рата у Босни и Херцеговини, у Угљевику је живјео 25 641 становник, од чега је Срба било 14 401 (56,20%), муслимана 10 402 (40,60 %). Осталих 3,2 % сачињавали су Хрвати и они који су се на последњем попису изјаснили као Југословени и остали.

Национална структура сада
Потписивањем Мировног споразума у Дејтону и завршетком рата у БиХ, предратно угљевичко мјесто Теочак, насељено искључиво Бошњацима, територијално је припало Федерацији БиХ.
Тако је, осим што је смањена површина општине Угљевик, смањен је број и промијењена национална структура становништва ове општине.
Према последњим процјенама, у општини Угљевик живи 15 700 Срба (92,40 %), 1 228 Бошњака (7,2 %), 10 Хрвата (0,1 %) и 58 осталих (0,3 %) становника.

Школство
На подручју Општине Угљевик постоји једна средња и три основне школе са једанаест подручних школа.
Према упису у Школску 2006/07. годину, средњу школу похађа 710, а основну укупно 1740 ђака.

Угљевик кроз историју
Више археолошких локалитета указују да је простор Угљевика био настањен и у далекој прошлости.
Средњовјековни надгробни камени споменици (стећци) на пет локација, римска утврђења у селима Тутњевац и Мезграја (Јаблан град), те локалитет на брду Баљак у Богутовом селу, гдје је нађен старогрчи новчић, потврђују да је подручје данашњег Угљевика било настањено у далекој прошлости.
Цио средњи вијек у овом крају обиљежен је сталном промјеном власти. Смјењивали су се угарски краљеви, српски деспоти и босански владари.
Назив Угљевик први пут се у писаним документима помиње у турском попису 1533. године. Име је добио по површинском угљу, чија је организована производња почела тек 1899. године, под владавином Аустроугарске монархије.
До избијања Другог свјетског рата, центар општине био је у селу Забрђе, како се и општина звала. Године 1941. сједиште општине пренесено је у рударско насеље Угљевик, данашњи Стари Угљевик.
Плановима о изградњи термоелектране и проширењем рудника ради повећања производње угља за потребе производње струје, назирао се и нестанак Старог Угљевика.
Само пет километара даље, у равници близу ријеке Јање, 80-тих година прошлога вијека почела је изградња новог Угљевика, гдје су пресељена комплетна села и засеоци који су се налазили у дјелокругу новог рудника. Тако је, по трећи пут, пресељен и административни центар општине.

Садашњост и будућност Угљевика

Визија развоја Општине Угљевик и даље укључује развој базиран на производњи угља и електричне енергије, односно повећању капацитета ,,Угљевика“. Скоро сва привреда ослоњена је на овог електроенергетског гиганта, у којем је запослено 1 700 радника, што је 10 одсто укупног становништва ове општине.

Постојећи ниво рада овог предузећа обезбјеђује опстанак, док би изградња друге фазе омогућила огроман развој ове локалне заједнице у смислу повећања економске стабилности и друштвеног стандарда. Зато се с правом може рећи да je Рудник и термоелектрана ,,Угљевик“ прошлост, садашњост и будућност ове подмајевичке општине.